Dok stojim za sankom delimicno pijan
mrzeci pomalo i sebe i druge,
ubijam lagano konjak, cigarete,

prijatelje dobre, moje verne sluge.
Nisam od onih koji cvile,
vise te namam i sta tu mogu,
ja cu se posle odvuci kuci
samo da popijem jos jednu s nogu.
Znam, necu moci jos dugo da zaspim,
beskrajno duge, proklete noci,
kako su pogresni dani bez tebe,
tu mi ni pice ne moze pomoci.
Nisi valjda luda da se stidis
sto si me prognala istocno od raja
bar se nasmesi kada me vidis,
ostani djubre do kraja.