beograd, batac, gde opasnost vreba iza svakog ugla

kao gorila u magli borim se za opstanak
vidim svetlo gde je mrak, pravim se slab kad sam jak
ponosni potomak izgubljene vrste, malobrojne ali cvrste
pogledaj na binu još uvek možeš da nas izbrojiš na prste
ali bice nas sve više. preplavicemo scenu nece moci da se diše...

sindikat stiže! arogantni, militantni
sve što treba je blant i dobar bit, u svakoj varijanti
krecemo u napad, desantni, hip hop diverzanti
što nisi zapisao, zapamti
kontrola, disiciplina, suzdržavanje
da bi s' dostigla visina proracun vremena
trenutak je sve
jedno mi je uništicu te!
s voljom u duši, cetri svojstva ratništva u glavi
mudrostima punim ti uši dok bit buku pravi
znanje je moc!
daj da ti ga dam
zato sam i uzeo mikrofon da kidam
overi snagu našeg stila. muka mi je od debila
suviše ljudi pustilo je krila
a ne znaju da lete. tu nešto prete
moje rime su ko rakete, obaraju u nebu
brže od poletanje ce da slete
za mene su samo mete, rovci za um
slaganje metafora. kao kum
moj ugovor se ne odbija, moja rec kran probija
ubija želju da mikrofon dobijaš u ruke
ja sam marko, jedan od devet majstora ove struke
beogradski sindikat! da vam vidim ruke!