«Kleèe mr?ave glave pred
likom boga svog... mole, no
tamo samo æuti raspeti bog»

Odavno sam ja odabrao
Put propasti ponora
Odavno mi tuga meso truje
Zauvek sam njemu dao
Sve ?to mu i pripada
On je iskra èekiæa
Nakovnja mog srca

Satana u meni
Dok smrt ne pozdravi
Ðavolu slu?im
Dok telo od du?e ne rastavi

A ti, ti si sve ?to vene i truli
Ti si sve ?to u sutonu se raspada
Ti si slabost ?to no? u leða
Zabada, ti si u pepelu kruna trnja
Ti si sva moja mr?nja

Blagoslovljen usijanim ?elezom
Oslepljen i proteran u
Kraljevstvo devet senki
Gde mnoge staze vode vragu

Nagnjen nad drven obrnut krst
Pod stupovima slepe vere krvari
Slab i ?alostan bog sakatih
Crni vihori krv mu odneli

Serbiom nikad jahve svoju decu vodio
S tumorom crnim dobrotu porodio
U naruèje mrtvom bogu poslao
Sam stado “ sinove i ?æeri
Udari sekira preko
Bespomoænog potiljka
Le?ina se preko
Klisure strovalila
Nek sad u smrti
Pronaðe svog gospoda

Ugaslo, u pauèini kandilo
Krvari i plaèe ikona
Kuka, dok gori kupola
Mrtvi jehova nad sudbom sinova