Jednom su sadili lipu
stari Nestorov, gosn. Èeda i jo? jedan...
Bio sam nov u tom stripu
kom?ijin mali kog' su pustili da gleda...

Stari Nestorov potpaliv?i korov tad reèe mi:
"Ti si mlad, ti æe? dospjeti za taj hlad..."

Jednom je pro?la kraj mene
sa tipom kog' sam znao taman da se javim...
Skrila je pogled na vreme,
al' sasvim dovoljno za ?ur (ili bluz, ne znam)
u mojoj glavi...
Bezvezno "zdravo" i klimanje glavom
i sve ?to veæ sleduje...
Neka, lutko, u redu je...

HEJ, SVE TO DOÐE NA SVOJE
ODAVNO PRAVILA ZNAM
SAMO TUGE SE BROJE...
HEJ, OPET TORNJEVI TUKU NA SV.LUKU
JESEN JE KRIVA...UVEK ME RASTURI SIVA...

Jednom sam voleo zbilja
mislim na ljubav-PRAVU, ?A?AVU I SILNU...
Vozio hiljadu milja
k'o onaj ru?ni Francuz
u prelepom filmu...
Vukle me ?ine pod toèak ma?ine,
al' ona me spasila...
sve je druge ugasila...

Jednom su palili li?æe
sa one lipe dim je lebdeo do neba...
Na koncu, nema ih vi?e-
stari Nestorov, gosn. Èeda i jo? jedan...
'ko nije drvo razumeo prvo,
pa tek onda sadio
taj nije ni?ta uradio...
i shvatit æe kad-tad
DA NE ZNA ?TA JE HLAD...